Goran Golijanin i Prola

Na času biologije kod Prole pred sam kraj godine, Prola zadnji put ispituje, ide po redu u dnevniku, približava se slovu G. Ja rahat, ih ima do mene hipten slova, a i imam cudvi, skoro garantovano. Do mene sjedi Goran Golijanin, naravno ima keca, nervozno plete nogama, ko da šije, drma se čitava klupa, ne da mi oka sklopit. “Neka bolan Gorane, smanji to malo” žalim se ja. A on uznevjereno lista onu knjižurinu od brat bratu 300 strana, naprijed nazad, naprijed nazad. Ko kad nije spreman, nije ništa naučio. “Šuti, pitaće me, pitaće me jebo te bog.” Misli jadan nešto će sad nauciti.
Ako neko zna nešto o Goranu neka javi.