Hvala gospodji Alic

Dragi moji/drage moje,
evo jos jedan dokaz da je ovaj nas blog koristan za zdravlje. Zlata stavlja javnu ispravku svojeg ranijeg komenatara na temu ne ispra se bosanski mozak tako lako... ili nesto u tom stilu. Na diskretni savjet gore pomenute drugarice da procitam knjigu o prestanku pusenja sam se, moram priznati, malo i obrecnula i strecnula, ali nisam ozbiljno shvatila... No, medjutim, hajde rekoh da vidim o cemu to ona, da procitam, pa da onda mogu da komentarisem sa punim pravom... Obecala da cu kupiti knjigu da se gospodja vrati na blog, kupila, i citala. Citala, sve sa idejom kako cu onda moci reci: eto i procitala i nista. No, medjutim, prevarih se. i prestadoh pusiti u neznanju... Ispra se bosanski mozak, a da ni ne zna kako. Cekala sam barem mjesec dana da javim, a i da ono dvoje zavrse tu partiju saha, pa da se vrate na blog. Javljam eto nakon vise od mjesec dana. Ja sam jos u cudu, ne znam sta se desi, nisam se ni pozdravila sa tom svojom zadnjom cigarom. Ja eto, prestadoh i prije nego sto je trebalo po knjizi. Meni je misterija sta se desilo jer ja tu nisam imala ni uticaja, ni odluke. Nestade kao da nikad nije ni postojalo...
Ljiljo, zahvalna do groba (koji ce eto, mozda, malo pricekati - znam zvuci morbidno, ali tako je). Salji broja racuna u banci! Zivio blog!
Voli vas Zlata